ДИБИДУС - Дигитална Библиотека Друкчије Уређене Србије

До краја 20. века Заветине се крећу у кругу малих тиража и често ограничених могућности. Средином 2003. године, Заветине, покрећу едицију дигиталних, електронских књига. Публикују књиге, или делове књига истакнутијих и перспективнијих писаца, који баш нису по вољи ни естаблишмента, ни власти. Заветине на тај начин, излазе из пакла или гета малих тиража, после скоро двадесет година постојања. Мисија Заветина је нескривена: на једној страни, разбијање издавачких монопола, а на другој покушај да српска култура и савремена књижевност прелази преко унапред задатих граница и баријера. Поједина дела српских писаца окупљених око Заветина, почињу да стижу до читалаца, преводилаца и пријатеља широм земаљске кугле. Поводом свога 25 рођендана, Заветине су омогућиле посетиоцима званичног Веба бесплатно преузимање на десетине дигитализованих књига и часописа. Међу дигитализованим делима налазе се књиге значајних писаца – српских и руских, румунских, списак је импозантан: Његош, Владимир Одојевски, Максимилијан Волошин, Винокуров, Калин Власије, Габријел Станеску, Александар Лукић, Иван Шишман, Владимир Јагличић, Коли Ивањска, Миодраг Мркић, Саватије Иг. Митровић, Михаило Лукић, Лаура Барна, Мирослав Лукић и многи други… До сада су Заветине објавиле сабрана дела неколико српских, румунских и руских писаца. Заветине су и покретач и неколико сталних књижевних конкурса који су наишли на неочекивани одјек у јавности. Заветине су крајем минулог века основале и две књижевне награде – Дрво живота и Амблем тајног писма света – које су корективне, неновчане: додељују се после свих других у Србији. Последњих година Заветине постају покретањем електронског Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ на светској Мрежи “знак препознавања, повезивања, удруживања, помагања“. Пружајући прилике како онима који тек долазе тако и другим писцима скрајнутим, из ко зна којих разлога, на периферију српске књижевности… = извор: Дуг поглед уназад: Заветине

петак, 15. мај 2015.

ЛИСТОВИ / Мирослав Тодоровић

Мирослав Тодоровић

ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ

(... Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета. Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово. (Пс.103;15 -16)


***
12. фебр.. 2015.
Драги Мирославе,
“Малине” су одлична књига, с дубоким увидима и правим односом према такозваној стварности.
Не треба се чудити што моје прозне књиге не привлаче пажњу критике, јер за то је потребно истомишљеништво - не политичке врсте, већ истомишљеништво признања очигледности, за шта треба, често, готово и надљудска, снага.  Безболније је прогласити таквог увидитеља, и такав свет, непријатељем, на шта се, уосталом, не буним. Овде се сматра питањем рђавог укуса подсећати на горку истину, јер је она део света који је систематски уништен, многим вештачким заслађивачима. Ја немам илузију да је био бољи, али знам да је постојао као једна могућност. Лепо си то приметио и сажео у есеју “Пусто и глуво”. И у многим другим, свако добро,
В.

***
Кад читамо неко старо дело, као да пролазимо кроз целокупно време  које је протекло између тренутк кад је написано и нас. Зато ваља сачувати култ књиге...
Борхес: Књига

***
"Ne budi nesretan što u ovome svijetu nitko ne zna za tebe. Zašto misliš da si toliko važan da bi mi trebali znati za tebe? A kada budeš zaista tako važan, a da i ne misliš o tome, oni će znati za tebe." (Konfucije)
***
Моје сликарство је моја лична прича и оно нема никакве везе са друштвеним токовима.
Прво, не учествујем  у наградама. Чак сам одбио и француску Легију части, јер су нас бомбардовали. Зетим, не учествујем на колективним изложбама. Шта ја имам са колективом? ! Имао сам самосталне изложбе које сам приређивао  да бих преживео. З асликара је важно да му купе слику да би преживео, а не да му деле ордење. Ордење је чиста глупост а ја те ставари не примам.
Љуба Поповић, Политика, 7. март 2015.
ЗАРАДА
Приходи од писања  не могу се више поредити ни са каквим другим приходима. Они су испод најнижих социјалних давања. Тешко је сад  неком новом познанику рећи: Ја сам писац; још  је теже рећи: Ја сам песник. То треба прећутати.
Ненад Милошевић: Лутајућа планета
Упозорења, савети Н. Чомског
УПОТРЕБА НЕВАЖНОГ
Пажњу јавности преусмеравати са важних проблема  на неважне.  Презапослити јавност поплавом небитних информација, да људи не би размишљали и стекли оновна сазнања у разумевању света.

.
ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ
Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе  да је (in, у моди), пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.
Ноам Чомски, Савременик, 228-229-230 / 2015.

Света тишина

    Људи ће ускоро почети да причају о тишини као о некој бајци. Човек је окренуо леђа тишини. Из дана у дан он измишља машине које повећавају буку и одвраћају човечанство од суштине живота, контемплације, медитације. Аутомобили, авиони, радио и атомске бомбе су најновији тријумфи прогреса. Човек више не може да уради ништа суштинско, али оно што ради жели да уради највећом могућом брзином и с надљудском буком. Он тражи разоноду, али не схвата да робот којим управља заправо води њега у катастрофу и ништавило. Трубљење, завијање, пиштање, грување, трештање, звиждање, дробљење и подрхтавање хране његов его. Његова стрепња се ублажава. Његова нељудска испразност шири се чудовишно, као нека сива вегетација.(1948)
Ханс Арп




22. mart 2015.
Miroslave !

Nije, a kad će !!!
Kad razređena stanja ličnih Plankeona, a imenom GRADSKI OCI-daju lovu.
Vidiš da je u Srbiji sve stalo sem laganja, pa je tako Svuda.
Mislim da će tender biti objavljen sredinom aprila, ali za sada nisam više siguran i koje godine...možda 2017. kad će nam odjednom toliko postati dobro, da će to biti prosto neizdržljivo...standard, sreća i tako to...
kralj Ibi konačno i očito jaše Rosinantu, a svukud uokolo vetrenjače mlate krilima po vetru kao groteskni zrakomlati skloni padu...
i sve to pred sluđenim očima barona Minhauzena.
Mislim, na sreću, da je Sančo Pansi sve jasno.
 Pozdravlja Te
St. S. E.