ДИБИДУС - Дигитална Библиотека Друкчије Уређене Србије

До краја 20. века Заветине се крећу у кругу малих тиража и често ограничених могућности. Средином 2003. године, Заветине, покрећу едицију дигиталних, електронских књига. Публикују књиге, или делове књига истакнутијих и перспективнијих писаца, који баш нису по вољи ни естаблишмента, ни власти. Заветине на тај начин, излазе из пакла или гета малих тиража, после скоро двадесет година постојања. Мисија Заветина је нескривена: на једној страни, разбијање издавачких монопола, а на другој покушај да српска култура и савремена књижевност прелази преко унапред задатих граница и баријера. Поједина дела српских писаца окупљених око Заветина, почињу да стижу до читалаца, преводилаца и пријатеља широм земаљске кугле. Поводом свога 25 рођендана, Заветине су омогућиле посетиоцима званичног Веба бесплатно преузимање на десетине дигитализованих књига и часописа. Међу дигитализованим делима налазе се књиге значајних писаца – српских и руских, румунских, списак је импозантан: Његош, Владимир Одојевски, Максимилијан Волошин, Винокуров, Калин Власије, Габријел Станеску, Александар Лукић, Иван Шишман, Владимир Јагличић, Коли Ивањска, Миодраг Мркић, Саватије Иг. Митровић, Михаило Лукић, Лаура Барна, Мирослав Лукић и многи други… До сада су Заветине објавиле сабрана дела неколико српских, румунских и руских писаца. Заветине су и покретач и неколико сталних књижевних конкурса који су наишли на неочекивани одјек у јавности. Заветине су крајем минулог века основале и две књижевне награде – Дрво живота и Амблем тајног писма света – које су корективне, неновчане: додељују се после свих других у Србији. Последњих година Заветине постају покретањем електронског Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ на светској Мрежи “знак препознавања, повезивања, удруживања, помагања“. Пружајући прилике како онима који тек долазе тако и другим писцима скрајнутим, из ко зна којих разлога, на периферију српске књижевности… = извор: Дуг поглед уназад: Заветине

понедељак, 25. јул 2016.

Из "НЕЧИСТЕ СРБИЈЕ I " / Бела Тукадруз


ПОГОВОР књизи  
Бел
a Тукадруз 
НЕЧИСТА СРБИЈА
  I


КОМЕНТАР УЗ ДВЕ БЕЛЕШКЕ
на крају

Негде при крају часописне верзије романа Доктор Смрт¹
постоје две сликовите реченице² тачне у много чему.Из тих округа
прашине и паучине Србију неће извући потомци доминатора титоизма,
нити некакав хуманизам и демократизам српских писаца, већ, хоћу да
верујем, неке друге личности, које тек стасавају, као независне и
светске. Да таквих личности има у најмлађој генерацији, да ће их бити
све више, можда показују и две белешке на крају споменутог романа.Прву3
је написао јунак романа, другу његов млађи колега, рецензент4.
Та књига је - то ће временом бити признато - својом жестином
отворила дуго очекивани пут превредновања у српској књижевности
и култури. Та књига је показала шта је све опоганило и унередило
Србију 20. века.Напади на ову књигу су отпочели окаснело и подмукло.
Ти напади су дошли из очекиваног правца, од промашених
амбициозних људи, и очајника.5 Из маловарошког света.6
Превредновање се не може зауставити.Не могу га зауставити
непозвани.Јер нови живот и ново време траже нову савест за истине до
сада прећуткиване. Нека тако буде!

ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ: Сабрана Дела М. Лукића, књ. 6, Београд, Заветине, 2006.


__
1 ч. УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА, 7-9 / 2002 - 10 - 11 / 2003, стр. 175 - 178

2 ...Живи а мртви, ето шта притиска Другу Србију, као сметови снега. Јер такви се хране, као и вампири, свежом крвљу. На насиљу је од Каина до Ирода, од Наполеона до Хитлера и Стаљина, саграђена кула уметности илузионизма, - пут који води у ћорсокак. Оруђе немоћних, пут немоћи, ето шта је Србију, скренуло са њеног древног, сељачког друма. Крв. (...) - стр.156
... Друга Србија говори вапајима из округа прашине и паучине, док њени
најгрлатији песници, помодни арлекини, трче за четвртим. Право име тога четвртог је -
Непостојећи. Никада нисам написао да ми имамо великих песника. - стр.157

3 Аутобиографска белешка аутора ове сторије. - Писац ове књиге рођен је 1959. године,
кад НИН-ова награда за роман године није додељена, подно Јухора. Прве четири године провео је уз бабу и деду (сељаке, због развода родитеља). Са балкона дедине куће, као мали, видео је одблеске сунца у реци у даљини. То је она мутна и велика река, највећа у Србији, на којој су етаблирарни српски писци доказивали свој патриотско - књижевни салто мортале. Мајка ми је шесдесетих година отишла трбухом за крухом у Шкотску, тамо је и мене повела у шестој. Од очуха сам научио енглески пред полазак у основну школу, а касније и немачки и француски. Док сам ишао у средњу школу, учио сам португалски, руски и грчки. Мој очух је сматрао да треба да студирам славистику, али ја сам, на инсистирање моје
  мајке, уписао стоматологију. И завршио сам је. Школске распусте сам проводио код бабе и деде у Србији, подно Јухора, све док нису помрли. Некако у то време умро ми је и очух. Узео сам његово презиме, ради успомене на њега, јер је много више за мене учинио, него мој отац рођени. Радио сам мало као стоматолог у Енглеској. Никад нисам мислио да ћу бити писац. Ни преводилац, упркос томе што поред српског говорим и пишем на још седам језика. Путовао сам као средњешколац у завичај мога покојног поочима, у Ирску, на Исланд; пропутовао сам Средоземље; видео сам Француску и Мароко, као студент, Египат и Мадагаскар; Русију и Јапан., САД. Бразил и Канаду. Црњански је певао о Суматри, а ја сам по њој корачао. Живот и судбина су ме упућивали на здраве зубе, а не на литературу.
Читао сам у оригиналу Шекспира, Бајрона и Шелија;
Џојса; Марсела Пруста; Пастернака; Фокнера и Елиота, Вирџинију Вулф и друге писце. Повремено сам читао и САБРАНА ДЕЛА Вука Караџића, бесумње највећег српског писца, од почетка до данас. Други српски писци су ми били досадни, нећу да им набрајам имена. Поседовао сам у својој библиотеци скоро све историје српске књижевности и све су  били - претенциозне и проблематичне. Све је прегазило време, чак и ону кратку историју професора  Петковића...Читајући понеке од књига савремених српских писаца, још тамо у Шкотској, повремено, почео сам и сам да пишем, онако за себе. Написао сам неколико књига, али ни једну нисам покушавао  да објавим. Ово је моја прва објављена књига. Када је моја мајка добила пензију, одлучила је да се врати  у завичај, у Србију, подно Јухора, у опустели дом покојног деде и бабе.. У најгоре време. Крајем деведесетих. И ја сам одлучио да се вратим, после бомбардовања Србије, 1999. године, али вратио сам се тек почетком 2001. године. Купио сам стан у ширем језгру Београда и отворио у њему зубарску ординацију. Нудио сам београдским часописима одломке из мојих написаних књига, под мојим именом и презименом мога правог оца, али никад ништа нису објавили. То јест, први мој рад је објавио уредник часописа ЗАВЕТИНЕ Плус ултра и то под псеудонимом. Заинтересовао сам се за уредника, тј. нашао у библиотеци неке од његових романа и књига песама; подстакли су ме, не само да пишем, него да почнем и да их преводим на енглески, немачки и француски. Дакле, почео сам откривати да имам и дара за преводиоца. Имам припремљених и преведених неколико избора песама и романа... Не очекујем никакве награде у овој земљи. Молим Бога да моја мајка што дуже поживи; викенде проводим са њом подно Јухора... Чиме ће се завршити моје писање? Чиме се може завршити ако не Богом и бескрајношћу? Прикован за земљу, сваки човек криком шаље своја болна питања у космичке сфере, поноре и пећине, рупе у облацима, и - ниоткуда еха, одјека. Одасвуд навире и нагрће на човека ћутање, мукло и готово подмукло. Видео сам трагедију српске књижевности 19. и 20. века, а посебно трагедију писаца припадника тзв. демократске линије, овејаних богобораца. У делима и најдаровитијих, таквих, видео сам, стигло се, донде докле је стигао човек прикован за земљу, за једно раздобље. Мало је међу њима Христових људи. Оних који су у Божјем ћутању налазили речите одговоре на своје муке и болове..
Ја од таквих немам шта да учим, нити сам икада и покушавао. Ето, то сматрам најважнијом
чињеницом своје биографије. - Крајем фебруара, 2003.
    
         Цела књига, 6. књига из Сабраних радова Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ) под насловом  НЕЧИСТА СРБИЈА  I ( на преко 200 стр. уобичајеног формата) већ неколико месеци уназад, може се преузети у целини (ПДФ) на кадермској мрежи, доступна је планетарно. то је књига есеја, критичке поезије. Довољно је кликнути овде.



недеља, 24. јул 2016.

Општи рат би, све говори, могао ускоро да почне

Исламски вероучитељ: На прагу великог сукоба светских размена / Драган Вујичић | 24. јул 2016. 18:04 | Коментара: 5. - Шеик Имран Хосеин, исламски вероучитељ. Општи рат би, све говори, могао ускоро да почне
- ВЕЛИКИ сукоб светских размера може да почне ускоро. Створени су услови. На једној страни страшног судара добра и зла нашла би се Русија, сви православни и муслимани чији мозгови нису испрани. С друге стране, у првим редовима би такође били муслимани који би ратовали за интересе моћних владара света - ово су речи шеика Имрана Хосеина, исламског вероучитеља који тренутно живи у Малезији, а као високи муслимански верски учитељ службовао је од Индије, преко Америке, до Швајцарске.
Када је прошле године кренула кампања да се у УН прогласи резолуција о српском геноциду у Сребреници резолутно је био против.
* Прошле године у Београду рекли сте да се у Турској спрема грађански рат...
- Тамо се догодио пре десетак дана веома чудан пуч. Највиши лидери ИСИС-а отворено су поздравили Ердоганову победу. Није никакво чудо, ову злу организацију створио је турски лидер, наравно уз помоћ оних који годинама ратују против правог ислама и православног хришћанства.
* Зашто чудан пуч?
- Приметили сте да му је претходило изненадно извињење Ердогана Русији због обарања авиона. Већ у првим сатима пуча саопштено је да учествују они који су оборили руски авион и покварили односе између две земље. Не искључујем могућност да Турска чак изађе из НАТО како би се приближила Русији. Али то би била само игра. Сигуран сам да Ердоган Москви нуди "данајске" дарове и да намерава да одигра улогу "тројанског коња" у предстојећим сукобима. Наравно да је Ердоган знао за пуч. А сигурно је умешан и Фетих Гулан. Целу причу воде Американци.
* Турска после пуча мења своје државно устројство. На хиљаде официра, државних чиновника се отпушта, хапси...
- Циљ је створити калифатски уређену државу у којој би главни калиф био Ердоган. Њега већ сада и многи неуки са муслиманске стране света сматрају "шампионом ислама". У ствари, на снази је покушај да се он наметне као вођа муслиманима прво на Блиском истоку, а после у свету. Потребан је као неко ко има ауторитет да поведе велику масу људи у конфликт у којем, према Курану и Библији, не могу да однесу победу.
* Тврдите да велика већина муслимана света не подржава ни ИСИС, али ни НАТО?
- Муслимани знају под чијим бомбама гину њихови синови широм света. Нажалост, већина муслиманских влада прави се у Вашингтону. Много је земаља чије власти не маре за осећања и интересе свог народа. Најгора ситуација је у земљама залива, где је муслиманима испран мозак да ратују и против Русије, која жели да спречи велико крвопролиће какво проричу Куран и Библија, али ратују и против своје браће шиита.
* Нама у Европи, где се сваке недеље догађа нови масакр са муслиманским предзнаком, чини се да је рат већ почео...
- Догађа се нешто потпуно супротно. У току је велико приближавање православних и муслимана, а ИСИС, који је одговоран за масакре за које у Курану нема оправдања, покушава да спречи то што предстоји. У исто време, примећујете страшан пропагандни рат против Русије који такође воде за нормалног човека необјашњиве силе. Циљ је да када се варница великог рата упали, а то може бити на територији северног Ирака или Сирије, Русија буде окривљена.


ИСИС НИЈЕ ВОЈСКА ИСЛАМА
*ИМАТЕ ЛИ ПОРУКУ ЗА НАРОДЕ БАЛКАНА?
- Молим све муслимане на Балкану да се не прикључују НАТО ратницима у сукобу са Русијом. Да не одлазе у редове ИСИС-а јер то није војска ислама. Православне народе молим да помогну својим комшијама исламске вероисповести, да их не одгурују од себе, него да остану заједно у изазовима који следе - каже шеик Имран Хосеин.
Исламски вероучитељ: На прагу великог сукоба светских размена

понедељак, 18. јул 2016.

ДВОЈЕ Албанаца ухапшено је јутрос у Ници, под сумњом да су помагали терористи Мухамеду Лауежу Булелу у његовом крвавом пиру на Енглеској променади у Ници


Албанци помагали убици из Нице? / Горан ЧВОРОВИЋ | 17. јул 2016. 11:11 > 21:23 | Коментара: 5 - Пред масакр на Енглеском шеталишту У Ници Тунишанин терориста тражио још "цеви" од сарадника. Ухапшени пар Албанаца снабдевао Лауежа оружјем
ПАРИЗ - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“
ДВОЈЕ Албанаца ухапшено је јутрос у Ници, под сумњом да су помагали терористи Мухамеду Лауежу Булелу у његовом крвавом пиру на Енглеској променади у Ници. Ухапшени пар, мушкарац и жена, били су Лауежови пријатељи. Претпоставља се да су му они доставили оружје. 
Тиме се број приведених попео на седам, од којих је данас на слободу пуштена супруга убице, с којом је био у процедури развода.
Проговорио” је и Лауежов мобилни телефон. Крвник је само неколико минута пре него што ће кренути у невиђени покољ послао неколико порука, од којих је једна нарочито занимљива.
Донеси још оружја, однеси још пет комада С.-у” - написао је убица из Нице у 22.27.
То открива да је, очигледно, имао саучеснике. Ову поруку упутио је једној од особа која се данас налазила у притвору. Истрага је брзо пронашла ко се налази иза иницијала “С.”.
Тренутни биланс и даље говори о 84 погинула. У болници се налази 85 повређених, од којих су 29 на реанимацији, док је осамнаесторо и даље у животној опасности, међу којима и једно дете. Психолошку помоћ затражило је више од 500 људи.
НОВО ХАПШЕЊЕФранцуске власти ухапсиле су још једну особу у вези с нападом у Ници, изјавио је неименовани званичник из канцеларије тужилаштва. Верује се да је 37-годишњи осумњичени био део "пратње" нападача који је камионом током прославе Дана Басиље два километра возио кроз масу људи на променади, а затим отворио ватру на њих.
Од данас, у болници “Пастер” у Ници, родбина жртава може да види и тела својих најближих који су страдали у кобној ноћи. Било је потребно два дана да се утврде идентитети, да случајно не дође до забуне.
Сцене су биле потресне. Међу онима који су дошли на последњи опроштај био је и један неутешни отац тринаестогодишње девојчице.
- Изгубио сам кћерку која има сестру близнакињу. Зато имам утисак као да је још ту - каже овај човек скрхан болом.
Како време одмиче, сазнаје се још детаља о нападу. Своје сведочење пренео је један од тројице полицајаца који се обрачунавао с терористом. Патрола, која је радио-везом добила информацију да се нешто дешава на Енглеском шеталишту, одмах се упутила на лице места. Ту су затекли ситуацију у којој један голоруки херој покушава, стојећи уз врата камиона, да заустави убицу. Тада Лауеж застаје, вади пиштољ и пуца у њега. Потом је припуцао и на полицајце. Испалио је 27 метака. У размени ватре, коначно је заустављен.
- Пуцао сам све док се више није померао - изјавио је полицајац.
ПРЕМИЈЕР ВАЛС: ТЕРОРИЗАМ СВАКОДНЕВИЦА- Можемо да одбијемо да погледамо стварности у очи, да заборавимо, да се бавимо другим стварима, али Французима морам рећи истину: тероризам је део наше свакодневице за дуже време - послао је алармантну поруку у интервјуу за “Журнал ди диманш” француски премијер Мануел Валс.
У јавност су изнете и неке нове појединости из живота Мухамеда Лауежа Булела. У веома кратком року, који се по свој прилици мери данима, престао је да пије и заводи жене, и почео да пушта браду. То само говори о томе колико може бити муњевито и непредвидиво понашање неких од потенцијалних нападача.
Утврђено је и да је Лауеж детаљно припремао напад. Сигурносне камере у граду су показале да је за воланом камиона извиђао Енглеску променаду 12. и 13. јула. Такође, недељу дана раније је испразнио свој банковни рачун и продао аутомобил.
Из страха од могућих даљих атентата у Француској, али и због тражења саучесника, од тренутка напада у Ници уведене су контроле на границама, с оближњом Италијом, али и са свим земљама од којих је Француска угрожена.
За то време, Ница вида ране. У Медитеранској палати на Енгелском шеталишту отворен је меморијал за одавање почасти страдалима. Грађани на улици у великом броју уз пут полажу цвеће, цртеже, плишане меде. Јер, међу покошеним шетачима током четрнаестојулског ватромета било је и десеторо малишана.
           = преузето: Вечерње новости