Претражи овај блог

недеља, 13. август 2017.

PUTIN NAREDIO - Od Srbije napraviti malu Rusiju na Balkanu kao odgovor N...




HRVATI NEKA DOBRO POGLEDAJU OVAJ SNIMAK

Како човек понекад обмањује себе, мислећи да има љубав према ближњем



Објављено је 13.08.2017.
Арх. Лазар Абашидзе

NIKADA OBJAVLJENO! Šešelj OTKRIO NAJVEĆU TAJNU Slobodana Miloševića i nj...

Dokle će, majku mu? / Branko Čegec



Branko Čegec


Kultura knjige u maloj, beznačajnoj zemlji, čija se veličina gradila iza iluzionističkih paravana jedne brižno isplanirane prijevare, iz koje je, nakon što je temeljito počišćena od svakog oblika vrijednosti, ponajprije od materijalnih, a onda i svih drugih, dakle, kultura knjige u zemlji čiju beznačajnost legetimira i tzv. puk (na izborima) i tzv. establishment, u zemlji koja svoj identitetski pupak u formi ”nacionalnog jezika” brutalno i beskompromisno odsijeca na razini obrazovanja, na razini književnosti, na razini lingvistike, izgubila je svako uporište i sigurno zakoračila na ”put u nepostojanje”, kako je to ”lijepo” nagovijestio Mihalić prije više od šezdeset godina, put s kojega bi je mogla skrenuti jedino neka ozbiljna ”kulturna politika” (što god to značilo), neki minimum konsenzusa preostale pameti koja još nije ishlapila, ako je tu pamet uopće moguće okupiti pod nekim kišobranom, osim pod ”kišobranom” razorne ekspolozije kapitala kojemu se živo jebe za nekakve male zemlje sa svojim malim jezicima, svojim malim književnostima, svojim malim i patetičnim intelektualcima i drugim malim pimpekima. Jebanje ionako već odavno nije u sferi razmjene erotske energije i nekakvih smiješnih emocija, kako nas lijepo podučavaju profeti neoliberalne apokalipse, jer u njihovim je, samo njihovim rukama i batina i tratina.

A pod mekim tepihom industrijskog travnjaka, pod dupetom lutke na napuhavanje, jedino je sigurno mjesto svakome autonomnom mišljenju, svakoj kreaciji u književnosti i drugim umjetnostima, svakoj ideji razlike, makar ona bila samo na razini maloga, smiješnog jezika, koji prevodi velike, smrtno ozbiljne književnosti, s njihovih velikih, smrtno ozbiljnih jezika i tako održava iluziju o malom jeziku koji se opire, raste, razvija se… Dokle će, majku mu?


                     = izvor: videti više  Tihe lomače: Uvodnik u novi broj časopisa za knjigu Tema (1-2-3., 2017.)








Branko Čegec – Prozivođače magle i šibica smeta


Branko Čegec govori o jeziku kao mjeri značenja riječi  a ne njihove potrošnje, o stvaranju Quoruma i svojoj književnoj generaciji, o pisanju kao jedinstvenom individualnom iskustvu, o ideji geta kao prostora kulture i nadi da se, ipak, preživi.
Razgovarao: Marijan Grakalić
Grakalić: Povod ovom razgovoru, naravno ne i jedini razlog za njega, tvoja je nedavno objavljena knjiga ”Pokret otpora”. Nekako se čini kao da ne postoji potrebniji naslov danas na policama knjižara kada se zbilja doima kao prizorište smrti kulture. U tim kratkim zapisima, ima ih četrdesetak u toj knjizi, dotičeš se mnogih općih ali i konkretnih pitanja i dvojbi. U stvari, čiji je to ”mrak na svijetlim stazama” ostaje baš ono upečatljivo pitanje. A odgovori?
Čegec: Proizvodnja mraka najuspješniji je opći, pa i kulturni proizvod zadnjih dvadesetak godina. Da je priča pomno isplanirana posve je jasno kada se nakratko upali šibica i pogleda što je sve pod okriljem toga mraka „zamračeno“, preseljeno u sfere fantazije brižnih sanjača „hrvatskog sna“, koji su s rukom na srcu uspjeli uništiti sve što nisu prije toga uspjeli ukrasti. O kulturi u tom kontekstu nije nimalo lako govoriti, jer je ona uvijek bila pri dnu, a sad je duboko pod zemljom, makar još daje poneki znak života… Možemo li je reanimirati pitanje je koje nužno vežem uz pitanje može li se, ima li se na čemu reanimirati ova zemlja, ili će nas posve prekriti korov, „snjegovi i šaš“?
Grakalić: Još jedna nova knjiga ”Zapisi iz pustog jezika”, a pojavila se istodobno s gore spomenutom, također predstavlja kritičko propitivanje svega što nas okružuje kao svojevrsne sublimacije društvenog okruženja. Negdje sam primijetio kako je nazivaju i ”dokumentom kaosa” jer se u njoj u rasponu od grafita pa do poezija potkopava čak i vlastit jezik.
Čegec: Ja mislim da stvar stoji malo drukčije, barem kada je o jeziku riječ. Ta je knjiga, naime, pokušaj oživljavanja jezika kojega su mediji dotukli beskrajnom relativizacijom, osakatili ga do razine na kojoj riječi znače sve, a sve je jednako ništa. Pojmovi su posve izlizani u ispraznosti tzv. „celebrity kulture“, mediji više ne prenose poruke, jer im to nije ni važno: oni pumpaju iluzije o nekom imaginarnom životu, u kojemu bi riječi sa značenjem, „riječi i stvari“, kako su to nekad lijepo govorili teoretičari kojima je jezik značio sve, poput Michela Foucaulta. Moja je knjiga pokušaj upisivanja značenja u jezik opustošen medijskom potrošnjom, s time da se često koristi zaoštravanjem apsurda iz javne uporabe kao nekom vrstom protuotrova. I ja, naime, moram nekako govoriti o aktualnom vremenu, a ne mogu to činiti mimo aktualne slike jezika. Proces profanacije života u našem vremenu odvijao se na svim razinama, ne samo u jeziku, ali je u njemu strašno vidljiv, jer pod etiketom totalne komunikacije mi smo zabrazdili u sferu ne-komunikacije, komunikacije u prazno, u kojoj svi govore ali nitko nikoga ne čuje.
            = više>>>


понедељак, 31. јул 2017.

Пут кроз пакао и натраг 22.07.2017.

Св. Јустин Ћелијски - Беседа на Аранђеловдан 1964. год.

Ава Јустин - Где су Срби ?



Објављено је 11.12.2015.
Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало!

Омладина! Ко? Ко је води? Нема Светога Саве на Универзитету, нема духа његовог, нема Христа његовог. А кога има, ако Христа Бога нема, ако Светог Саве нема? Крст и на њему распет Свети Сава, и бруји његов тужан и сетан глас, његов глас који се чује од земље до неба: Господе, опрости им, јер не знају шта раде!

Оставише Тебе, једини смисао свих светова, оставише Тебе Који нам дајеш Вечни Живот, оставише Тебе Који нам дајеш Вечну Правду, и твоји потомци пођоше, за ким? За људима без Бога!
Срби кренули за Европом, за културом, за модом. Жене трче за париском модом, и по вароши и по селима. Младићи, омладина, Срби зрели, родитељи, чиновници, службеници, све то се дало на уживање.

А Срби сада напуштају тај светосавски пут, напустили монашки пут. Празни манастири српски, по један или два монаха? А ви шаљете децу своју по школама, по универзитетима. Добро је и то понекад. Али, помисли на душу своју и на душу њихову. Ко ће чувати душу Српскога народа? Свима до уживања и уживања стало. А пут манастирски, пут Светога Саве кроз Вечну Истину води у Живот Вечни. Срби, на шта сте свели своју историју и себе? Тако, оставивши тај светосавски пут, пут манастирски, пут монашки, Срби кренули за културом, за цивилизацијом европском, за модом европском. О лешеви српски!

недеља, 30. јул 2017.

Borka Pavicevic o dijalogu o Kosovu i kulturi inferiornosti/30.7.2017.

Poduka za Vučića: Ovako treba voditi dijalog o Kosovu



Објављено је 29.07.2017.
Obraćanje Zorana Živkovića, tada predsednika Vlade Srbije, na prvom susretu zvaničnih predstavnika srpskih vlasti i kosovskih privremenih institucija, održanom 14. oktobra 2003. godine u Beču.

Zoran Živković, kao predsednik Vlade Srbije, predvodio je srpsku delegaciju na prvom dijalogu zvaničnog Beograda i Prištine, 14. oktobra 2003. Organizator susreta bio je specijalni opunomoćenik UN Hari Holkeri, a kosovsku delegaciju činili su predsednik Kosova Ibrahim Rugova i predsednik skupštine Nedžat Daci.

Pored Holkerija, koji je bio organizator skupa, i domaćina, austrijskog kancelara Volfganga Šisela i ministarke inostranih poslova ove zemlje Benite Ferero Valdner, prisutni su bili podsekretar UN Zan Mari Gejno, generalni sekretar NATO DŽordž Robertson, predstavnik EU za spoljne poslove Havijer Solana, komesar za inostrane poslove EU Kris Paten, predsedavajući OEBS Jap de Hup Šefer, kao i predstavnici svih zemalja Kontakt grupe, SAD, Rusije, Francuske, Britanije i Italije.

VELIKI PREOKRET U SRBIJI! Pravi se (Srpsko/Albanski) KOMPROMIS! Vučić NE...

Амфилохије одликовао Шешеља, 25. јун 2015.

Свети Ава Јустин Поповић (Цео филм)

Otac Justin Popovic 1/2

Jedna od najlekovitijih biljaka na planeti je biljka koju najčešće uništ...

Bliznakinje celog života delile bukvalno sve: Sada sa istim dečkom žele ...

SVET NA IVICI HAOSA! - PUTIN BLOKIRAO VASINGTON! PJONGJANG LANSIRAO NOVU...

Забрањено сећање

Пчињски Мироточац - Pčinjski Mirotočac



Објављено је 23.11.2011.
Манастир светог оца нашега Прохора Пчињског Мироточивог, налази се у самој утроби планине Козјак. Смештен је крај реке Пчиње на рубним деловима некадашњег византијсиог царства, на размеђи народа и држава које су вековима војштиле за превласт. Рушен и подизан, разаран и обнављан, овај манастир спада међу најстарије живе светиње нашег српског рода и Цркве. Највећа вредност ове, скоро девет и по векова старе, монашке насеобине јесу свете нетљене и мироточиве мошти светог Прохора. Точење светог целебног мира не престаје ни данас призивајући својом исцелитељном силом свакога ко истинском вером у Васкрслог Христа притиче светом оцу иштући здравље душе и тела.

понедељак, 24. јул 2017.

OVE STVARI O SEBI NE GOVORITE NIKADA: Poslušajte OVE savete MUDRACA!

Песме и коментари Неколико погледа на Отпад / Белатукадруз




Фрагментариум.

1.
Поглед на Отпад; из аутобуса, јуче,
или из столице на крају бојног поља,
данас; или у одељењу деликатеса,
открива неред, нервозу. Зла воља
и подлост - не виде се на први поглед.
Судбине су се, и предмети, насукали.
Погледа ли посматрач кроз двоглед
видеће - одбачени, као волови у ропцу, мукали
су предмети, људи. Ко ту може помоћи?
Туга, јадање? - Не, очигледно распадање
старих облика. Предмета. Концепција.
Из свега тога треба извући извесну предност.
На Отпаду се одвија незадрживо преображај.
Он ствара нов облик, нову вредност.


2.
Лажно је све. Лажно примирје.
Дечија болест, без вентила,
као нездрава амбиција суседа, себичност,
подстицана очајем, добија крила.
Цакли се (у дућану) стаклен бокал.
Надире полако диспаритет цена.
Не буни се нестрпљив купац, већ опал
мужа-папучића (немоћ, свезаност)
(мрачни пакао брака; незадовољство жена?).
Неописани, још знојав и топал
понор брачних постеља, замасима
крила спушта се у мрачне коморе, све ниже.
Истина о браку и љубави, о животу,
са старењем све је ближе.

3.
Кафа и љута, крпе и вез, пегло и пепео.
Маст и уље. Флеке. Малодушност. Недоумицом
тумара ветар. Брише азбуку тренутног
годишњег доба. Као гумицом.
Ово блато, у коме се све заглибило,
годинама, неће моћи, да исуши,
ни кошава, ни торнадо.
Негде у висини одмрзава се давна радост.
Затитрала је црвена нит у души
и обасјала нејасно рудник слика - мој Елдорадо.
У сваком постоји море неразвијених
негатива. И светлост која таму разара.
Са сваким човеком нестаје неповратно
држава, народ, лепота, попут Хазара.

(Субота, 7. 9. 1996. Лабудово брдо. Око 10 - 12 ч.)


ОПЕТ ТО, МАЛО ДРУКЧИЈЕ

1.
У бољем је стању отпад, или неки
други запуштени простор, од мог радног стола.
Студен, хаос и одлагање су ту натрпали
свашта. чачкалице и значке, делове јарбола,
потрошене батерије, спајалице, прах.
Али ја знам - тај неред је као палимпсест,
и испод тога постоје слојеви, страх,
испреплетен са амбицијом - дубља свест.
Касни жуђено пролеће, много касни!
Замрзнута је већ дуго добра подлога.
Хаос је нашао своје пристаништа.
Далеко је још до сређења, цветања глога.
Зимским сном медведа спава пристрасни
архитекта. Бог није затворио чистилиште...


2.
Отпочео је Инвентар Складишта,
велики, потпуни - без краја.
Када? Беше ли то пре двадесет
година, или прошлог маја?
Пробијам се кроз Лавиринт,
кроз мрак. Од једног до другог бокса
пакла. На крају вијугавог ходника
мрачног, можда постоји Средиште
у коме нећу открити и савладати
чудовиште већ перфидног сводника?
Или заводника? Прашина је већ до колена.
Кроз њу се тешко иде, као кроз блато.
Вапаји се разлежу свуда занемарених,
као у густој магли распршено јато...


(Средином децембра 1995)

_____________

        Напомена : Ово су коначне верзије необјављених стихова написаних пре више од двадесет година. Сигурно да боље не бих умео да напишем ни јуче, на исту тему. Датуме не мењам, кад су песме датиране. Јер са тим мењањем почиње шпекулација песника, издајство и разводњавање... Да ли је тада, када су забележени ти стихови посађено једно дрво - "америчко дрво", како га је називала наша покојна мајчица Наталија, јер га је авионом донела из Њујорка њена "сеја", наша драга Емили, која већ неколико година почива на гробљу у Поточићу? Посађено крај наше дуге ограде до пута, изнад које је израсло и надкрилило је својом бујном крошњом као и део мишљеновачке Главне улице. Тога не могу да се сетим. Можда је никло из семена, које је ветар растурао по Другом дворишту.
      Прошле су деценије како сам напустио родно место, и први пут сам ове године после много времена дошао још крајем зиме овде.И ту сам до даљњег. Кад је цветала крушка, а затим џезвалија (ситна кајсија) крај друге капије, комшија ми рече да би он одсекао један ступ, море и читаво америчко дрво, јер гуши и крушку и кајсију. Па своје дрво нека посече, кад хоће, а мене нека пусти да поразмислим. Пре неки дан сам био у Зосимовој испосници. Тамо сам видео - пролазност година и сабљу смрти изнад главе сваког живорођеног створа, и некако у исто време и једну несрећну жену како узмиче, не од змије већ од љубави - од које се уплашила. Змија је сама постала, тј. желела је и успела у томе да збаци своју кошуљицу и заблиста новим сјајем - и преда се опасном пороку, бекству, које је огавно као и и апетит богомољке. Ноћу сам читао своје необјављене стихове, а у овима које овде објављујем, нашао сам и неке истине које не треба да објашњавам. 
     Можда је комшија био у праву, заиста су неке гране америчког дрвета заклониле дрва родна, помислих, и пре одласка у манастир, и у данима по повратку, када је нагрнула однекуд као ове несносне врућине и нека стварност, неподношљива, коју сам заборављао пишући песме. Живот је много сложен; у келији се он кад човек поћне да стари може некако подносити, можда и боље него у неком друштву. Ако дотле човека не уграби нека болест, или каква богомољка. Колико сам лета заборавио, гоњен неком инерцијом журбе, каријере, и не знам чиме још; колико прекрасних дана, поподнева, дивних лица - старење не би требало да буде инерција заборава, већ нешто сасвим друго, ако је човек ушао у прави духовни развој. Ако није - разврат политике и каријере, од многих начини  будале, док срце не пукне или аорта - далеко било, пу, пу! Овог сам пролећа и лета најлепше тренутке проводио у  Врту Свете Петке (тако називам један предео, где осећам савршен мир и испуњеност у неким тренуцима; ) и широким погледом сам упијао како траве и цветови бујају, како мрави послују у својим мравињацима, а дивље птице се сладе тзв. слатким црним ситним птичијим трешњама. 

.. Живео сам како сам могао - моји синови и ја полако смо почели да се навикавамо на тај мирни сеоски живот; сањали смо снове, који су, показало се, били добри; а можда је мени нека мрачна сила слала и извесна искушења, која су окончана, или ће бити окончана ускоро. Не мали број пријатеља из Београда знао је да сам се повукао овде, али нико није знао баш тачно где је то и како је ту. Али и зашто би знали? Они су сви одреда су више амбициозни и сувише нервозни, узврпољени типови. И нека су тамо где су...
     Недавно сам одсекао један од ступова Америчког дрвета. Јер  гране додирију скоро и  електричне водове...



















..

..

види се одсечени патљак ступа.


-- Одсецајући тај ступ, на којем је било пуно рацветаних грана, осећао сам се као да самог себе повређујем; жене су склоне тој врсти патње, мазохизма, и самоповређивања. Mожда сам то ућинио да искупим нечију патњу, не знам. Ова суша и врелина прешле су у неку врсту бунила, далеко било ...   (23. - 24. јул 2017)

..

Septembar mesec za berbu grožđa





Објављено је 25.09.2013.
Selo Rajac nedaleko od Negotina, sa najvećim brojem sunčanih dana, odličnom konfiguracijom terena i sastavom zemljišta idealnim za gajenje vinove loze, pravo je mesto za sve koji žele da se bave vinogradarstvom ili jednostavno uživaju u ukusu najfinijeg gamea ili crne tamjanike. U Rajcu je sada vreme berbe a porodica O'konor, koja je prošle godine ovde kupila šest hektara zemlje, sada ubire prve plodove iz svojih vinograda.

Шта је то епитимија

TRESE SE PLANETA - Tramp kreće sa Rusima protiv džihadista,Pentagon u ne...

Часни појас Пресвете Богородице (цео филм)





Објављено је 02.06.2014.
Časni pojas Presvete Bogorodice (ceo film)

уторак, 20. јун 2017.

Divlje svinje samo sto ne jedu ljude po Sremu - vredni poljoprivrednici ...

Душан Ковачевић МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ





Објављено је 19.06.2017.

МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ
Адаптација и режија Саша Б. Латиновић
Центар за културу Пожаревац
Позориште "Миливоје Живановић", 2017
Организатор Бојан Николић
Продуцент Драги Ивић

понедељак, 19. јун 2017.

Atanasije Jevtic : Zablude raskolnika tzv. "starokalendaraca"



Објављено је 10.05.2016.
Atanasije (po rođenju Zoran Jevtić, selo Brdarica kod Šapca, 8. 1. 1938) je umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Srpske pravoslavne crkve i pravoslavni teolog.
Rođen je 8. 1. 1938. godine u selu Brdarica kod Šapca. Završio je bogosloviju u Beogradu (u generaciji sa Amfilohijem i Lavrentijem). Upisao je Bogoslovski fakultet 1958. godine, zamonašen je 3. decembra 1960. godine. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu juna 1963. godine, a sledeće 1964. godine odlazi na Teološku akademiju na Halki (Turska) a potom na Teološki fakultet u Atinu. Tu je odbranio doktorsku tezu iz dogmatike na temu „Eklsiologija Apostola Pavla po Svetom Jovanu Zlatoustom“. U jesen 1968. godine odlazi u Pariz, gde najpre nastavlja bogoslovske studije na Institutu Svetog Sergija i dalje usavršava znanje francuskog jezika. Posle provedene jedne godine izabran je za profesora na Institutu. Naredne tri godine je predavao Uvod u bogoslovlje i Patrologiju sa Asketikom, a poslednju godinu predavao je i Istoriju crkve vizantijskog perioda. Vratio se iz Pariza 1972. godine i od tada je na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu niz godina predavao Istoriju hrišćanske crkve, neko vreme Istoriju srpske crkve, a 1987. izabran je za redovnog profesora Patrologije. Biran je za dekana Bogoslovskog fakulteta 1980. — 1981. i 1990-1991. godine. Tokom rada na fakultetu, objavio je oko stotinu naučnih radova.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Atanasi...

ДУХОВНИ ПОРТРЕТИ: Епископ браничевски др ИГЊАТИЈЕ



Објављено је 13.01.2017.

PRAVA ISTINA O NASTANKU CRNOGORACA!!!

OVO JE KONAČNA I PRAVA ISTINA O AMERIČKOJ AGRESIJI NA SRBIJU 1999. GODINE.

Pad Krajine - dokumentarni film u produkciji Vreme film



Објављено је 23.02.2014.
Film koji daje najpotpuniju sliku rata u Krajini, kao i političke i vojne detalje njenog pada i kasnijeg egzodusa srpskog stanovništva.

MAFIJAŠKA UBISTVA U BEOGRADU 1985-2000



Објављено је 11.11.2016.

1.RANKO RUBEŽIĆ(1952-1985)
2.ANDRIJA LAKONIĆ(1957-1990)
3.SLOBODAN DAPČEVIĆ(1957-1990)
4.RADOVAN LAGUNDŽIN(1970-1990)
5.SLAVKO KNEŽEVIĆ(1946-1990)
6.ZORAN NOVAKOVIĆ(---1991)
7.BRANISLAV MATIĆ-BELI(1952-1991)
8.RADOVAN AVRAMOVSKI(--1991)
9.CVETKO OTAŠEVIĆ(---1991)
10.MOMCILO DAPČEVIĆ(----1992)
11.ŽELJKO PARAÐIN(---1992)
12.BRANISLAV PEROVIĆ(---1992)
13.BRANISLAV KARADZIĆ(---1992)
14.BOJAN GALIĆ(1971-1992)
15.RADE PAVLIČIĆ(1967-1992)
16.GORAN BOJOVIĆ(1965-1992)
17.ZORAN DOBRODOLAC(1972-1992)
18.OSTOJA JELIĆ(----1992)
...........................................
i jos 16 likvidacija.

DUGI POVRATAK KUĆI



Објављено је 29.09.2015.
snimatelj: Imre Biro, režija Kosta Babić

Autohtone ljudske duše





Објављено је 20.04.2015.
režija: Cica Lukić montažer: Kosta Babić

Vladika Atanasije Jevtic- o zabludeloj Evropi





Објављено је 29.12.2016.
”Ја сам с вама роде српски цели,
више сада него за живота;
Буди стрпљив, дан ће да забели,
то ти каже Христова Голгота !” Св.владика Николај


TARABICI SU ZNALI DA JE OVAJ DRUGI SVET TAKO BLIZU...

USKORO PRVA PROMENA GRANICA NA BALKANU - MAKEDONIJA PRIPADA SRBIJI

недеља, 18. јун 2017.

Vladeta Jerotić - Zašto čovek postaje zao (1. deo)

Živa istina 09.04.2017. Hafiz Sulejman Bugari





Објављено је 12.04.2017.
Živa istina sa Darkom Šukovićem
Gost: Hafiz Sulejman Bugari

Клетва - Kletva (Ceo Film 2011)





Отпремљено је 17.10.2011.
Посетите наш вебсајт: http://www.prijateljbozji.com а за више о филму на http://www.kletva.com http://www.facebook.com/kletva
Документарни филм „Клетва" је својеврсна ретроспектива зла, па чак и више, с обзиром да открива његов узрок и илуструје последице очите у животу, како појединаца и породица, тако државе и целокупног човечанства. Он се бави снагом људског ума, јачином ријечи, изговорене или неизговорене, те духовном силом којом је обдарен човјек да може пренети на своју околину добро или зло, зависно од избора. А изборе и одлуке доносимо свакодневно...

КРВ, СВЕТЛОСТ И ТАМА



Објављено је 16.08.2016.
Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину наших саговорника додатно представљамо појединачним видео записима. Посебна врста стратишта на којима су убијани Срби биле су јаме, природни отвори у каменитом тлу дубоке и по неколико десетина, а неке дубље и од сто метара. У њих су жртве бацане углавном живе. Никада се неће сазнати тачан број људи, жена и деце на овај начин побијених, као што се никада неће сазнати ни колики је укупан број јама у којима су скончали своје животе. Ипак, о многима се зна све!

Узбуна! Забрањени руски филм СОДОМ / Uzbuna! Zabranjeni ruski film SODOM

Објављено је 23.09.2014.

http://www.dverisrpske.com/sr/dveri-n...

Узбуна! Протест против педербала!

Београд,субота,27.септембар,Трг Републике у 19 часова.

О филму:
Документарни филм руског редитеља Аркадија Викторовича Мамонтова из 2014. године под називом ”СОДОМ”, пре свега разјашњава различите приступе, али и манипулацију термином породица, мајка, отац, родитељ: од запада до истока, од религије до државе.
Да ли након више миленијума традиционалног поимања породице, утемељеног на вредностима светских религија, пре свега Хришћанства, човечанство, под диктатуром западних центара моћи, улази у фазу новог поимања друшвено прихватљивих односа?
Да ли се понављају периоди из историје човечанства када су слични друштвени токови били и узроци пропасти читавих цивилизација? Да ли ће човечанство смоћи снаге да се успротиви терору ЛГБТ лобија који спроводи светски полицајац бр.1, администрација САД?

Хоће ли Русија бити кадра да одбрани цивилизацијске тековине Хришћанства и одложи надолазећу Апокалипсу?

Све о ЛГБТ лобију, његовим механизмима и утицају на духовни и свакодневни живот људи, погледајте у филму ”СОДОМ” у трајању од 58 минута.

Руски старци (документарни филм)

Појање руских монаха Пресветој Богородици-Agni Parthene-valaam

Tribina Covek bice podviga - Vladika Atanasije Jevtić





Објављено је 31.12.2012.
Tribina Covek bice podviga

Stradanje Crkve od Komunista : Atanasije Jevtić ★ Страдање Цркве од Кому...



Објављено је 06.05.2016.
Atanasije (po rođenju Zoran Jevtić, selo Brdarica kod Šapca, 8. 1. 1938) je umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Srpske pravoslavne crkve i pravoslavni teolog. Rođen je 8. 1. 1938. godine u selu Brdarica kod Šapca. Završio je bogosloviju u Beogradu (u generaciji sa Amfilohijem i Lavrentijem). Upisao je Bogoslovski fakultet 1958. godine, zamonašen je 3. decembra 1960. godine. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu juna 1963. godine, a sledeće 1964. godine odlazi na Teološku akademiju na Halki (Turska) a potom na Teološki fakultet u Atinu. Tu je odbranio doktorsku tezu iz dogmatike na temu „Eklsiologija Apostola Pavla po Svetom Jovanu Zlatoustom“. U jesen 1968. godine odlazi u Pariz, gde najpre nastavlja bogoslovske studije na Institutu Svetog Sergija i dalje usavršava znanje francuskog jezika. Posle provedene jedne godine izabran je za profesora na Institutu. Naredne tri godine je predavao Uvod u bogoslovlje i Patrologiju sa Asketikom, a poslednju godinu predavao je i Istoriju crkve vizantijskog perioda. Vratio se iz Pariza 1972. godine i od tada je na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu niz godina predavao Istoriju hrišćanske crkve, neko vreme Istoriju srpske crkve, a 1987. izabran je za redovnog profesora Patrologije. Biran je za dekana Bogoslovskog fakulteta 1980. — 1981. i 1990-1991. godine. Tokom rada na fakultetu, objavio je oko stotinu naučnih radova.
Krajem 1983. godine Atanasije Jevtić u časopisu "Pravoslavlje" započinje objavljivanje feljtona „Od Kosova do Jadovna“, u kojem akcentuje stradanja srpskog naroda u raznim vremenima i raznim delovima Jugoslavije. Feljton prvo detaljno opisuje slučajeve napada Albanaca na Srbe na Kosovu, maltretiranje monaha, silovanja monahinja, itd, poredeći probleme Srba na Kosovu sa genocidom nad Srbima u NDH.[1] U periodu 1980-ih Jevtić je podržavao uspon Miloševića, posebno nakon posete Kosovu Polju 27. marta 1987. godine kada je kosovskim Srbima poručio "Niko ne sme da vas bije!"
https://sh.wikipedia.org/wiki/Atanasi...

O jeziku, narodu i nacionalizmu-vladika Atanasije Jevtic

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ: Мисија Манастира Ваведење





Објављено је 18.01.2017.

SRPSKI PISAC ŠOKIRAO REGION - Srbi u Hrvatskoj su svedeni na nivo kućnih...

RUSIJA ZBOG ANE BRNABIC SRBIJI ZAUSTAVLJAJU ISPORUKU MIGOVA?!

V. Abramović - Skandal Kusturica i korupcija opozicionih medija!



Објављено је 13.06.2017.
Razgovor sa Velimirom Abramovićem:
- falsifikovanje podataka na internetu
- cenzura lažne opozicije i službe za dezinformisanje
- razotkrivanje uloge EmiraKusturice
- savršena legalna pljačka
- istina o zabrani bombardovanja Beogradskih mostova 1999-te
- sport i manipulacija (osvrt na Ducija Simonovića)
- V. Abramović o svom bojkotu javnog učestvovanja u „lažnim diskusijama“
Autor vanrednog izdanja emisije „Spiral“, ustupio je ekskluzivno pravo emitovanja kompletne emisije, Draganu Filipoviću i kanalu Srpski Kolektiv.

VOJISLAV SESELJ VS ANA BRNABIC LUDILO U SKUPSTINI! SESELJ NAPADA SVE ZIV...



Објављено је 09.10.2016.

КВАРТЕТИ : ПОД НОЋ ТИКВЕ ЦВЕТАЈУ / Белатукадруз


                   КВАРТЕТИ :
              ПОД НОЋ
         ТИКВЕ ЦВЕТАЈУ


             I

                        Уторак, 3. новембар

Опис.

Од једанаест до четири.
Тако.
А онда си дошао ти
и навалио У име краља и отаџбине!

Тако говори клавир -
клавир на коме свирам,
на коме сам свирао ноћас.

Свака дирка има свој тон
Није потребна снага,
него умеће.

Додирнуо сам сваку дирку
на клавијатури.

Открио сам лепоту дубљих тонова.

То, то, тако!

Толико је било лепо
да нисам могао издржати до краја.

                     * *
Јутро се бели као гузичица

Ветар љуља бакарне врхове бреза.
Искушење има своје име и презиме.

Шта је написано битно о стварном
искушењу? Шта си рекао о томе ти?

Прећутао си углавном оно
најневероватније, не најлепше.
(Искушење више не гледа
у очи, већ нешто ниже, према доњој области.)

Јуче, јуче је био опет уторак.
Пролећу пахуље, прве пахуље.

Јуче ме је мало искушење
повело према великом.
Велико према још већем.

Пошао сам по мраку путем
који води у понор.

Пут је био непрокрчен.
Ишао сам кроз шибље
и кроз шуму, и у сусрет су ми долазиле
привиђења и оправдане сумње.

Толико је малих људи који су закрчили пут
Толико је наизглед несавладивих препрека
Толико је Јуда, књижевника и фарисеја

Но, ја нисам имао намеру да одустанем
Напредовао сам миц по миц
Кроз конкретну музику

                  * * *

Пут није тамо где сам мислио
Богаташ из вучије јаме је погрешан човек
Можда је чак и провокатор?
Њему је важан велики профит,
а мени нешто друго, што надилази све богаташе
на свету, духовно општење и музика
која спаја различите и чак супростављене светове.

Пут води тамо где нисам ни сањао.

Пут отварају тајне скоро неизрециве.

Постоји још један човек на свету који зна.
И он је мој несумњиви пријатељ.

Пут којим би да ме поведе богаташ
води у ћорсокак.

Путеви илузија су погубни
као и сви путеви богаташа.

ПАРЕЊЕ ПУЖЕВА, пролеће 2017. Заветине


                    * * * *

Сумњом нас Бог штити од сурогата и грашки 
зноја у магловитој сауни.     
Од Демона. Од призора Содоме и Гоморе.
Од Курве. Од дахтања.
Од просипања семена по пупку.
Наши пријатељи су животиње.

Наши пријатељи имају много
маски. Љубавнице испод пудера
имају, такође, читаве археолошке слојеве,
који су лепо очувани, као фигуре од глине неолита,
у  крицима, у грчевима,
у дрхтању пред оргазам. Бог нам је дао
прилику да опростимо мртвим и живим
пријатељима дела почињена у наступу
нечега што личи на лудило, али што није
право лудило, већ помама крви.
Искушења су спојени судови.
Што је придављено у баби,
васкрсава у унуци.
Голотиња, полни органи,
сасвим набрекли и жеља за оргијом 
тако су близу миту, непознатом, несхваћеном животу...
Разум је, као и свест, зрно песка
на великом континенту  постојања...

................................................................................

          = Из необјављених рукописа,  1998- 2003.