Претражи овај блог

понедељак, 31. јул 2017.

Пут кроз пакао и натраг 22.07.2017.

Св. Јустин Ћелијски - Беседа на Аранђеловдан 1964. год.

Ава Јустин - Где су Срби ?



Објављено је 11.12.2015.
Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало!

Омладина! Ко? Ко је води? Нема Светога Саве на Универзитету, нема духа његовог, нема Христа његовог. А кога има, ако Христа Бога нема, ако Светог Саве нема? Крст и на њему распет Свети Сава, и бруји његов тужан и сетан глас, његов глас који се чује од земље до неба: Господе, опрости им, јер не знају шта раде!

Оставише Тебе, једини смисао свих светова, оставише Тебе Који нам дајеш Вечни Живот, оставише Тебе Који нам дајеш Вечну Правду, и твоји потомци пођоше, за ким? За људима без Бога!
Срби кренули за Европом, за културом, за модом. Жене трче за париском модом, и по вароши и по селима. Младићи, омладина, Срби зрели, родитељи, чиновници, службеници, све то се дало на уживање.

А Срби сада напуштају тај светосавски пут, напустили монашки пут. Празни манастири српски, по један или два монаха? А ви шаљете децу своју по школама, по универзитетима. Добро је и то понекад. Али, помисли на душу своју и на душу њихову. Ко ће чувати душу Српскога народа? Свима до уживања и уживања стало. А пут манастирски, пут Светога Саве кроз Вечну Истину води у Живот Вечни. Срби, на шта сте свели своју историју и себе? Тако, оставивши тај светосавски пут, пут манастирски, пут монашки, Срби кренули за културом, за цивилизацијом европском, за модом европском. О лешеви српски!

недеља, 30. јул 2017.

Borka Pavicevic o dijalogu o Kosovu i kulturi inferiornosti/30.7.2017.

Poduka za Vučića: Ovako treba voditi dijalog o Kosovu



Објављено је 29.07.2017.
Obraćanje Zorana Živkovića, tada predsednika Vlade Srbije, na prvom susretu zvaničnih predstavnika srpskih vlasti i kosovskih privremenih institucija, održanom 14. oktobra 2003. godine u Beču.

Zoran Živković, kao predsednik Vlade Srbije, predvodio je srpsku delegaciju na prvom dijalogu zvaničnog Beograda i Prištine, 14. oktobra 2003. Organizator susreta bio je specijalni opunomoćenik UN Hari Holkeri, a kosovsku delegaciju činili su predsednik Kosova Ibrahim Rugova i predsednik skupštine Nedžat Daci.

Pored Holkerija, koji je bio organizator skupa, i domaćina, austrijskog kancelara Volfganga Šisela i ministarke inostranih poslova ove zemlje Benite Ferero Valdner, prisutni su bili podsekretar UN Zan Mari Gejno, generalni sekretar NATO DŽordž Robertson, predstavnik EU za spoljne poslove Havijer Solana, komesar za inostrane poslove EU Kris Paten, predsedavajući OEBS Jap de Hup Šefer, kao i predstavnici svih zemalja Kontakt grupe, SAD, Rusije, Francuske, Britanije i Italije.

VELIKI PREOKRET U SRBIJI! Pravi se (Srpsko/Albanski) KOMPROMIS! Vučić NE...

Амфилохије одликовао Шешеља, 25. јун 2015.

Свети Ава Јустин Поповић (Цео филм)

Otac Justin Popovic 1/2

Jedna od najlekovitijih biljaka na planeti je biljka koju najčešće uništ...

Bliznakinje celog života delile bukvalno sve: Sada sa istim dečkom žele ...

SVET NA IVICI HAOSA! - PUTIN BLOKIRAO VASINGTON! PJONGJANG LANSIRAO NOVU...

Забрањено сећање

Пчињски Мироточац - Pčinjski Mirotočac



Објављено је 23.11.2011.
Манастир светог оца нашега Прохора Пчињског Мироточивог, налази се у самој утроби планине Козјак. Смештен је крај реке Пчиње на рубним деловима некадашњег византијсиог царства, на размеђи народа и држава које су вековима војштиле за превласт. Рушен и подизан, разаран и обнављан, овај манастир спада међу најстарије живе светиње нашег српског рода и Цркве. Највећа вредност ове, скоро девет и по векова старе, монашке насеобине јесу свете нетљене и мироточиве мошти светог Прохора. Точење светог целебног мира не престаје ни данас призивајући својом исцелитељном силом свакога ко истинском вером у Васкрслог Христа притиче светом оцу иштући здравље душе и тела.

понедељак, 24. јул 2017.

OVE STVARI O SEBI NE GOVORITE NIKADA: Poslušajte OVE savete MUDRACA!

Песме и коментари Неколико погледа на Отпад / Белатукадруз




Фрагментариум.

1.
Поглед на Отпад; из аутобуса, јуче,
или из столице на крају бојног поља,
данас; или у одељењу деликатеса,
открива неред, нервозу. Зла воља
и подлост - не виде се на први поглед.
Судбине су се, и предмети, насукали.
Погледа ли посматрач кроз двоглед
видеће - одбачени, као волови у ропцу, мукали
су предмети, људи. Ко ту може помоћи?
Туга, јадање? - Не, очигледно распадање
старих облика. Предмета. Концепција.
Из свега тога треба извући извесну предност.
На Отпаду се одвија незадрживо преображај.
Он ствара нов облик, нову вредност.


2.
Лажно је све. Лажно примирје.
Дечија болест, без вентила,
као нездрава амбиција суседа, себичност,
подстицана очајем, добија крила.
Цакли се (у дућану) стаклен бокал.
Надире полако диспаритет цена.
Не буни се нестрпљив купац, већ опал
мужа-папучића (немоћ, свезаност)
(мрачни пакао брака; незадовољство жена?).
Неописани, још знојав и топал
понор брачних постеља, замасима
крила спушта се у мрачне коморе, све ниже.
Истина о браку и љубави, о животу,
са старењем све је ближе.

3.
Кафа и љута, крпе и вез, пегло и пепео.
Маст и уље. Флеке. Малодушност. Недоумицом
тумара ветар. Брише азбуку тренутног
годишњег доба. Као гумицом.
Ово блато, у коме се све заглибило,
годинама, неће моћи, да исуши,
ни кошава, ни торнадо.
Негде у висини одмрзава се давна радост.
Затитрала је црвена нит у души
и обасјала нејасно рудник слика - мој Елдорадо.
У сваком постоји море неразвијених
негатива. И светлост која таму разара.
Са сваким човеком нестаје неповратно
држава, народ, лепота, попут Хазара.

(Субота, 7. 9. 1996. Лабудово брдо. Око 10 - 12 ч.)


ОПЕТ ТО, МАЛО ДРУКЧИЈЕ

1.
У бољем је стању отпад, или неки
други запуштени простор, од мог радног стола.
Студен, хаос и одлагање су ту натрпали
свашта. чачкалице и значке, делове јарбола,
потрошене батерије, спајалице, прах.
Али ја знам - тај неред је као палимпсест,
и испод тога постоје слојеви, страх,
испреплетен са амбицијом - дубља свест.
Касни жуђено пролеће, много касни!
Замрзнута је већ дуго добра подлога.
Хаос је нашао своје пристаништа.
Далеко је још до сређења, цветања глога.
Зимским сном медведа спава пристрасни
архитекта. Бог није затворио чистилиште...


2.
Отпочео је Инвентар Складишта,
велики, потпуни - без краја.
Када? Беше ли то пре двадесет
година, или прошлог маја?
Пробијам се кроз Лавиринт,
кроз мрак. Од једног до другог бокса
пакла. На крају вијугавог ходника
мрачног, можда постоји Средиште
у коме нећу открити и савладати
чудовиште већ перфидног сводника?
Или заводника? Прашина је већ до колена.
Кроз њу се тешко иде, као кроз блато.
Вапаји се разлежу свуда занемарених,
као у густој магли распршено јато...


(Средином децембра 1995)

_____________

        Напомена : Ово су коначне верзије необјављених стихова написаних пре више од двадесет година. Сигурно да боље не бих умео да напишем ни јуче, на исту тему. Датуме не мењам, кад су песме датиране. Јер са тим мењањем почиње шпекулација песника, издајство и разводњавање... Да ли је тада, када су забележени ти стихови посађено једно дрво - "америчко дрво", како га је називала наша покојна мајчица Наталија, јер га је авионом донела из Њујорка њена "сеја", наша драга Емили, која већ неколико година почива на гробљу у Поточићу? Посађено крај наше дуге ограде до пута, изнад које је израсло и надкрилило је својом бујном крошњом као и део мишљеновачке Главне улице. Тога не могу да се сетим. Можда је никло из семена, које је ветар растурао по Другом дворишту.
      Прошле су деценије како сам напустио родно место, и први пут сам ове године после много времена дошао још крајем зиме овде.И ту сам до даљњег. Кад је цветала крушка, а затим џезвалија (ситна кајсија) крај друге капије, комшија ми рече да би он одсекао један ступ, море и читаво америчко дрво, јер гуши и крушку и кајсију. Па своје дрво нека посече, кад хоће, а мене нека пусти да поразмислим. Пре неки дан сам био у Зосимовој испосници. Тамо сам видео - пролазност година и сабљу смрти изнад главе сваког живорођеног створа, и некако у исто време и једну несрећну жену како узмиче, не од змије већ од љубави - од које се уплашила. Змија је сама постала, тј. желела је и успела у томе да збаци своју кошуљицу и заблиста новим сјајем - и преда се опасном пороку, бекству, које је огавно као и и апетит богомољке. Ноћу сам читао своје необјављене стихове, а у овима које овде објављујем, нашао сам и неке истине које не треба да објашњавам. 
     Можда је комшија био у праву, заиста су неке гране америчког дрвета заклониле дрва родна, помислих, и пре одласка у манастир, и у данима по повратку, када је нагрнула однекуд као ове несносне врућине и нека стварност, неподношљива, коју сам заборављао пишући песме. Живот је много сложен; у келији се он кад човек поћне да стари може некако подносити, можда и боље него у неком друштву. Ако дотле човека не уграби нека болест, или каква богомољка. Колико сам лета заборавио, гоњен неком инерцијом журбе, каријере, и не знам чиме још; колико прекрасних дана, поподнева, дивних лица - старење не би требало да буде инерција заборава, већ нешто сасвим друго, ако је човек ушао у прави духовни развој. Ако није - разврат политике и каријере, од многих начини  будале, док срце не пукне или аорта - далеко било, пу, пу! Овог сам пролећа и лета најлепше тренутке проводио у  Врту Свете Петке (тако називам један предео, где осећам савршен мир и испуњеност у неким тренуцима; ) и широким погледом сам упијао како траве и цветови бујају, како мрави послују у својим мравињацима, а дивље птице се сладе тзв. слатким црним ситним птичијим трешњама. 

.. Живео сам како сам могао - моји синови и ја полако смо почели да се навикавамо на тај мирни сеоски живот; сањали смо снове, који су, показало се, били добри; а можда је мени нека мрачна сила слала и извесна искушења, која су окончана, или ће бити окончана ускоро. Не мали број пријатеља из Београда знао је да сам се повукао овде, али нико није знао баш тачно где је то и како је ту. Али и зашто би знали? Они су сви одреда су више амбициозни и сувише нервозни, узврпољени типови. И нека су тамо где су...
     Недавно сам одсекао један од ступова Америчког дрвета. Јер  гране додирију скоро и  електричне водове...



















..

..

види се одсечени патљак ступа.


-- Одсецајући тај ступ, на којем је било пуно рацветаних грана, осећао сам се као да самог себе повређујем; жене су склоне тој врсти патње, мазохизма, и самоповређивања. Mожда сам то ућинио да искупим нечију патњу, не знам. Ова суша и врелина прешле су у неку врсту бунила, далеко било ...   (23. - 24. јул 2017)

..

Septembar mesec za berbu grožđa





Објављено је 25.09.2013.
Selo Rajac nedaleko od Negotina, sa najvećim brojem sunčanih dana, odličnom konfiguracijom terena i sastavom zemljišta idealnim za gajenje vinove loze, pravo je mesto za sve koji žele da se bave vinogradarstvom ili jednostavno uživaju u ukusu najfinijeg gamea ili crne tamjanike. U Rajcu je sada vreme berbe a porodica O'konor, koja je prošle godine ovde kupila šest hektara zemlje, sada ubire prve plodove iz svojih vinograda.

Шта је то епитимија

TRESE SE PLANETA - Tramp kreće sa Rusima protiv džihadista,Pentagon u ne...

Часни појас Пресвете Богородице (цео филм)





Објављено је 02.06.2014.
Časni pojas Presvete Bogorodice (ceo film)